Раде Драинац

ЛИРСКЕ МИНИЈАТУРЕ

КЛОВН

Кад је ботаничар видео његов нос
помислио је да је то врт од патлиџана
одело са пругама: то су различито тумачене линије
меридијана
цилиндер и фрак
једна дивна песма Тристана Царе која носи наслов
"Maison flake"
из очију му капље сан из носа смех
једна је жена побацила
аплаудирају гледаоца пет хиљада и триста
на трапезу је један вратоломан хипнотиста

пардон! ако пишем стихове ја нисам жонглер
целе 1925. господин Раде Драинац носио је револвер
кловн пас и џокеј
гле како се гадно цери цео снобовски партер!



КАЛЕИДОСКОП

Пеге од сунца
сувише мали спектар за толико боја
вергл који се гуши избијених зуба
ДА је филозофска афирмација а НЕ скептична негација
фразе површних људи
за слепе је Вуков Речник
шта речник да се пробуди
и да засветли рима
није потребан угаљ још није дошла зима
његов је отац био командант брода а деда министар вода
бедни каботени
кад ти кажем ногу промени
толико различитих ћуди вечерас носе људи
на скверу



ФОТОГРАФ

Сад ће фотограф да поједе старицу и њен осмех
за њом бежи једно уплашено дрво које је заробило сенку
један!
два!
три!
мало десно
лево
ваљда сте били млади
ваш је син адмирал у Канади
штета моја синовица пеца рибе у Сајгону
али ово сунце растопиће мрачну комору и плочу од целулоида
шта?
аутомобил прегазио вашу бону
тако!
...најзад извршио је атентат стари апарат
кад је старица показала два праисторијска зуба.



ЕПОПЕЈА

Шта је историја а шта време
"време" новине време менструација паучинасто
бреме
иреалне теме
ветар у шуми снег на селу
сенка на друму живот и копча на шињелу
историја је кокота а време њен огртач

где ли је био Гогољ да се накупује мртвих душа
само једне оријашке ноћи
1916. тако су заморно хуктали возови кроз њиве
и села
и тако болно плакали на излазу из тунела

Раде Драинац

 ВАРЉИВЕ ЗВЕЗДЕ

Иван Ајвазовски - Олујно море ноћу

 
To Mary Spedding.


Добри капетане мој! звезда на хоризонту
горка је илузија за брод твој.
Рекох ти! не поклањај срце које нико разумео није!
Пловећи са тугом помилуј облак што уз јарбол напоредо иде!
За живот је доста сиво јутро крај острва пингвинских.
Па склопи очи! Иза хоризонта заборав се открива,
Жалосна позорница мрачних трагедија
На земљи овој где све тужно бива!

Превариће те зорњача, и цео Зодијак што се као рулет окреће,
Равнодушно закључај срце то, tour abolie!
Слатка ефемерност цео је небесни свод
Где лутају твоји сни.
Помисли како је диван један метеор коме ниси знао циљ ни пут,
Док заљубљеним ноћима пловиш океаном
Као месец жут!

Капетане, брате мој! Са палубе и моста не гледај у небо то,
Црнином чежња по млечном путу залуд шараш стихове душе:
Лаж је овај живот, а љубав најсвирепији кошмар.
Кад у једрима јужни ветар певуши
Кроз тамничке капије дана улази иронично као у најодвратнији бар!
Јер срце је непромишљени друг, а сан полип што пије крв,
Па замахни руком, пробуђен
Криком пред крвотоком и машином
Као морнар уз катарку привезан, на смрт осуђен!

О, мирно плови, рођени мој!
Насмешен као лимунови у мартовске дане,
С презрењем на ноћи што падају по води као мртве птице
И на свако јутро што незвано осване.

Заборави да је коса њена боја далеких сателита
А душа сфера за више планете,
Ти што екватором плачеш као дете
Обеси срце за галебе у луци!
Наслоњен на ограду, угаси светлост на меланхоличној лампи снова,
Килограм твога срца само је комад за једног гладног пса.
Смрт у крвотоку никаква поезија разданити неће,
Комично пролази свако пролеће
Кад љубав бласфемијом на глобусу зову!
Па кад на станици сретнеш који осмех нежан
Помисли да си видео месец литографисан
У један дан снежан.

Чуј! то крв говори кад је ленгер на дно пао,
Словенска мрачна грандиозност што спава у дну вена,
Па проклет био што певам
И све друго само не љубав жена!

Неодређено је небо живота
И ко зна над каквом су се црном хриди сурвала звездана кола
Не иди за срцем!
Капетане! по нерву као везан жицом нека плови брод!