СТАНЦЕ ГРАДУ
Aбрахам Мањевич - Поглед на Кијев |
Нека не буде дано
да умрем од тебе далеко,
у планинама голубљим,
с кривоногим дечком пјевушећи.
Нека не буде дано
ни теби, облаке гонећи,
у помрчини да видиш
моје сузе и јад све дубљи.
Нека мене опоје
хор воде и небеса, нек мени
гранит загрљај пружи,
нек прогута,
корак мој нек не заборави,
нека мене опоје,
нека мене, бјегунца, засјени
бијелом ноћи твоја
непомјерност у земаљској слави.
Све ће да умукне около.
Само ће на средини ријеке што хучи
црни тегљач закричати:
то помамна са тамом је борба,
и ноћ што лети
овај биједни живот ће да заручи
са красотом твојом
и с исправношћу мојом онкрај гроба.
2. јун 1964.
Са руског превео Марко Вешовић
No comments:
Post a Comment