Хорхе Луис Борхес

Лиу Сонгниан: Четири генерала Зонгксинга, период Сонг династије, крај 12. и почетак 13. века

ЧУВАР КЊИГА


Тамо су вртови, храмови и оправдање храмова
строга музика и строге речи,
шездесет и шест хексаграма,
обреди који су једина мудрост
што је небо подари људима,
раскош онога цара
чију је ведрину одразио свет, његово огледало,
Тако су поља рађала плодове,
а реке остајале у својим коритима,
рањени једнорог који се враћа да најави крај,
тајни вечни закони,
музика света;
те ствари или сећање на њих су у књигама
које чувам у кули.

Татари дођоше са Севера
на малим косматим ждрепцима,
уништише војске
које Син неба посла да казни њихову безбрижност,
подигоше ватрене пирамиде и клаше,
убише грешника и праведника,
убише окованог роба што чуваше врата,
злоупотребише и заборавише жене
и кренуше према Југу,
недужни као грабљиве звери,
свирепи као бодежи.
У сумњивој зори
отац мога оца спасе књиге.
Ево их у кули у којој обитавам,
подсећају ме на дане који припадаху другима,
туђе и древне.

У мојим очима нема дана. Полице су
одвећ високе и моје године их не достижу.
Миље прашине и сна опкољавају кулу.
Зашто бих се заваравао?
Истина је да никад нисам знао да читам,
али тешим се мишљу
да су машта и прошлост већ исто
за човека јучерашњег времена
који посматра оно што је било град
а сада се опет у пустињу претвара. 
Шта ме спречава да сањам да сам некад
одгонетнуо мудрост
и брижљивом руком нацртао симболе?
Име ми је Хсијанг. Чувар сам књига
које су можда последње,
јер ништа не знамо о Царству
и Сину неба.
Оне су ту, на високим полицама,
блиске и далеке у исти мах,
тајновите и видљиве као звезде.
Тамо су вртови, храмови. 


Из збирке: Похвала тами
Превод: Радивоје Константиновић